Т’ГА ЗА JУГ
Bałkany 2007 / Балканы 2007 / Balkans 2007
[bs] Tradicionalna bosanska kahva
Fruška Gora. Monastyr Staro Chopowo / Фрушка Гора
Sarajevo / Сараево / Sarajevo
Sarajevo / Сараево / Sarajevo
Sarajevo / Сараево / Sarajevo
Sarajevo / Сараево / Sarajevo
Sarajevo / Сараево / Sarajevo
Banja Luka / Баня-Лука / Banja Luka
Mostar / Мостар / Mostar
Mostar / Мостар / Mostar
Mostar / Мостар / Mostar
Jezioro Szkoderskie / Скадарское озеро / Le lac de Skadar
Szkodra / Скадар / Shkodër
Tirana / Тирана / Tirana
Tirana / Тирана / Tirana
Berat / Берат / Berat
Berat / Берат / Berat
Berat / Берат / Berat
Gjirokastra / Гирокастра / Gjirokastre
Ochryda / Охрид / Okhrid
Bitola / Битола / Bitola
Kosowo / Косово / Kosovo
Prisztina / Приштина / Prichtina
Prisztina / Приштина / Prichtina
Константин Миладинов
Т’ГА ЗА JУГ
Орелски крилjа как да си метнех
и в наши ст’рни да си прелетнех!
На наши места jа да си идам,
да видам Стамбол, Кукуш да видам;
да видам дали с’нце и тамо
мрачно угревjат, како и вамо.
Ако как овде с’нце ме стретит,
ако пак мрачно с’нцето светит,
на п’т далечни jа ке се стегнам
и в други ст’рни ке си побегнам,
к’дето с’нцето светло угревjат,
к’де небото дзвезди посевjат.
Овде jе мрачно и мрак м’ обвива
и темна м’гла земjа покрива;
мразоj и снегоj, и пепелници,
силни ветриштца и виjулици;
околу м’гли и мразоj земни,
а в гр’ди студоj и мисли темни.
Не, jа не можам овде да седам!
Не, jа не можам мразоj да гледам!
Даjте ми крилjа jа да си метнам
и в наши ст’рни да си прелетнам.
На наши места jа да си ндам,
да видам Охрид, Струга да видам.
Тамо зората греит душата
и с’нце светло заjдвит в гората;
тамо дарбите – природна сила
со с’та раскош ги растурила:
бистро езеро гледаш белеит
и си од ветар синотемнеит;
поле, погледниш или планина,
сегде божева jе хубавина.
Тамо по с’рце в кавал да свирам,
с’нце да заjдвит, jа да умирам.
Konstantin Milodinov
T’GA ZA JUG
Orelski krilja kak da si metneh
i v nasi st’rni da si preletneh!
Na nasi mesta ja da si idam,
da vidam Stambol, Kukus da vidam,
da vidam dali s’nceto i tamo
mratcno ugrevjat, kako i vamo.
Ako kako ovde s’nceto me stretit,
ako pak mracno s’nceto svetit:
na p’t dalecni ja ke se stegnam,
i v drugi st’rni ke si pobegnam,
k’de s’nceto svetlo ugrevjat,
k’de neboto zvezdi posevjat.
Ovde je mracno i mrak m’ obviva
i temna m’gla zemja pokriva:
mrazoj i snegoj, i pepelnici,
silni vetristca i vijulici,
okolu m’gli i mrazoj zemni,
a vg’rdi studoj, i misli temni.
Ne, ja ne mozam ovde da sedam!
Ne, ja ne mozam mrazoj da gledam!
Dajte mi krilja ja da si metnam
i v nasi st’rni da si preletnam:
na nasi mesta ja da si idam,
da vidam Ohrid, Struga da vidam.
Tamo zorata greit dusata
i s’nce svetlo zajdvit v gorata.
Tamo darbite prirodna sila
so s’ta raskos gi rasturila:
bistro ezero, gledas, beleit
ili od vetar sinotemneit:
pole poglednis, ili planina
-segde Bozeva je hubavina.
Tamo po s’rce v kaval da sviram,
s’nce da zajdvit, ja da umiram!
